Penjem se na pozornicu
Noseći lice starca
Rekao sam ove reči hiljade puta
Sećam se teksta Pariza, princa i kaluđera
Možda ću i njih jednog dana igrati
Da bi se došlo do ovde potrebno je vreme, zaboravio sam da stvorim život
Između scenarija koja sam znao
Kada divljenje poraste jedini sam voljen od nekoliko
Moju istinsku ljubav i strast - svi znaju
Hamlet u Laplandu, kralj Lir mrtav u Beču
Venecija i Otelo, u Madridu Henri VIII
Ja sam, ja sam
Svi bismo mi trebali jednog dana postati ono što igramo
Veličanstven, čaroban, zbunjujući niz
Drveća i kamenja dok izgrađujemo sebi put gore
Da postanemo te ikone požude i čega još ne
"Živimo u grehu i samopovlađivanju... većem od života
Da, to sam ja!
Ja sam prokleti Petar Pan, čoveče!
Ali u jednoj palati u kojoj neću odrasti
Nalazi se slomljena noga duboko unutar mog groba"
Kada život postane drama i ne znam ulogu
Određen sam, sve je naopako, ne mogu pobeći pre nego što
Zavesa pozove.
Poslednji put gradim sebi zid da bih plakao,
da se sakrijem u čistom prikazu
Padaću dublje u napisanu ulogu
U pijanicu, izgleda, po Šekspiru u meni
Pozornica, film i televizija
Dvadeset četiri časa na sceni, ja sam
Veći od života...
Značenje slave postaje
Manje svakim dan za mene nekako
Veći od života...
Moji prijatelji imaju porodice
Koji sada imaju svoje porodice
Ja pola veka trpim da živim duboko u sujeti
Jesam li sada mudar, kada sam naučio sve osobine
budale?
Sada ogledalo plače, maska koja ne stari bledi ka pravom životu
Da oseti besmrtnu draž u kojoj sam živeo uloge koje sam igrao
Život je ponekad ono što stvorimo od njega, ponekad
Ponekad samo želimo da igramo
Zato ne uzimaj život za ozbiljno
Igraj, voli, zabavljaj se, ostavi da patnja budu
Greške izgrađene u hladnomi i mračnom kavezu
Gde se nikad ništa ne dešava
Gde se nikad ništa ne dešava
Gde se nikad ništa ne dešava...
Gde se nikad ništa ne dešava...
Gde se nikad ništa ne dešava...
Silazim sa pozornice
Skidam lice mladića
I ispod se otkriva mudrac
"Mladiću, igraš moju ulogu
Udahni život u tu dušu
Spremi se da proživiš hiljade života"
Sada kada o tome ponovo razmislim, pronašli ste ljubav
Cvet počinje da cveta, poglavlje iznova počinje
Najveći trenutak u životu
Ogledalo još uvek laže, vreme je okrutno, tihi odron
Gradi te iznutra, uništava ljušturu u kojoj si
I sve će doći na svoje mesto
Kada život postane drama
I ja (vi) ne znam za koju ulogu sam određen (vi ste određeni)
Sve je pogrešno, ali ja (vi) ne smem
Da pobegnem pre nego što zavesa pozove
Poslednji put gradite sebi zid da biste plakali,
Da niko ne vidi
Padaćete dublje u ulogu koju ste napisali
U pijanicu, izgleda, sa Šekspirom u
Pozornica, film i televizija, dvadeset četiri sata na...