Kažu da ima jedna podzemna reka
koju niko od nas ne može da vidi,
Ona plovi kroz vetrovite tunele,
na svom putu ka moru bez oseke.
Preko tog mora ima jedno ostrvo,
raj o kojem smo pričali.
gde su sve zamke života zaboravljene,
i zovu ga Ostrvom Duša.
Jer samo duša može tamo,
duša koja je slobodna,
izvan granica kovačnice života,
da večnost pronađe.
Tvoj stari imao kavez za svoje golubove
ali u njemu je zapravo čuvao svoju dušu,
kada je gledao kako lete, video je sebe,
barem se tako pričalo.
Ali njegova duša je i dalje bila zarobljena u kavezu sinko,
dok ptice nisu uzletele u nebo,
ali nije mogao da nađe svoj put iz njega
bar ne do dana kada je umro.
Čovek je pravio kavez od alata koji mu je dat,
njegov kovčeg je zapečaćen zakivnim pištoljem,
to usamljeničko ludilo kojim se vodio,
on je bio taj koji je bio uhvaćen u kavezu duša sinko,
on je bio taj koji je bio uhvaćen u kavezu duša.
Znam da te voleo, ali nije mogao da pronađe reči,
bilo mu je lakše da priča jezikom ptica,
za govor emocija, koji mu jednostavno nije bio dat,
on je bio taj koji je bio uhvaćen u kavezu duša, sinko,
on je bio taj koji je bio uhvaćen u kavezu duša.
Čovek je pravio kavez od alata koji mu je dat,
njegov kovčeg je zapečaćen zakivnim pištoljem,
to usamljeničko ludilo kojim se vodio,
on je bio taj koji je bio uhvaćen u kavezu duša, sinko,
on je bio taj koji je bio uhvaćen u kavezu duša.