Очи због којих спуштам поглед,
Осмех који измиче на његовим уснама:
Ето портрета без дотеривања
Човека којем ја припадам.
Када ме узме у наручје
И прича ми посве тихо,
Видим живот у ружичастом.
Казује ми љубавне речи,
Свакодневне ствари,
И то мени значи нешто.
Унео је у моје срце
Део среће
Којој знам разлог.
Он је за мене, ја јесам за њега у овом животу.
То ми је он рекао и за живот ми се заклео.
И чим га угледам,
Ја онда осетим
Своје срце како лупа.
Љубавне ноћи се више неће прекидати.
Велика срећа заузима своје место.
Неспокојства и туге се бришу.
Срећни, срећни до краја живота.
Када ме узме у наручје
И прича ми посве тихо,
Видим живот у ружичастом.
Казује ми љубавне речи,
Свакодневне ствари,
И то мени значи нешто.
Унео је у моје срце
Део среће
Којој знам разлог.
Ти си за мене, ја јесам за тебе у овом животу.
То си ми ти рекао и за живот ми се заклео.
И чим те угледам,
Ја онда осетим
Своје срце како лупа.