U ovoj dolini već
postoji kralj koji peva i njegova kraljica.
Prevaren od svoje polovine.
Ono što ostaje nije život.
Napolje sa moga imanja
i ovoga puta ne želim izgovor.
Napolje iz mog grada.
Videćeš kako zlato nestaje sa krune,
kako pada kotrljajući se do kraja zida.
E onda ćeš me pitati da li
si izvan doline kraljeva
i nije mi važno
da li si iz doline kraljeva.
I ne zanima me što
te nema tamo,
nema te tamo.
Rekao sam
napolje sa moje svojine,
i ovoga puta ne želim izgovor.
Napolje iz moga grada!
Videćeš kako zlato nestaje sa krune,
kako pada kotrljajući se do kraja zida.
E onda ćeš me pitati da li
si izvan doline kraljeva
i nije mi važno
da li si iz doline kraljeva.
I ne zanima me što
te nema tamo,
nema te tamo.
Male reči koje više nisu važne,
uobičajene misli koje mi ispunjavaju sobu,
i uobičajene laži koje mi se zakucavaju u glavu...
Tražim izvinjenje,
ja sam još uvek kralj!
da li si izvan doline kraljeva...
I nije mi važno
da li si iz doline kraljeva.
I ne zanima me što
te nema tamo,
nema te tamo.