Bio si ti, izmedju svih onih ljudi,
bio si ti, sa tvojim vazduhom vaznosti,
bio si ti, ko je oslikavao moj najmracniji prostor
i pretvarao si u poeziju moj deo neba.
Bio si ti, ona noc u kojoj smo se izgubili
izmedju reci, protiv nesreca i bezvremena,
mozda ces me prepoznati kako ces se videti
i takodje danas obecavam da sutra na tebe necu misliti vise.
Ali ne veruj onome ko kaze
da ovo vreme se nece izgubiti,
ne treba da verujes...
Ostavljam proslost spektara,
trazim nove granice,
u jesenskom liscu sakricu svoje strahove.
Ostavlajm sav svoj starh na duvanju vetra
i prekrivam ti ramena uz opreznu tisinu
i ne razlikujem jos uvek horizonte, univerzum ili moju adresu,
samo si ti resenje.
Bio si ti, ona noc kada samo se pitali
da li cemo zavrsiti gde se zavrsavaju svi trenutci,
ali znas vec, da ces ih sacuvati
i takodje danas cu ostaviti za sutra da ne mislim na tebe.
Ali ne veruj onom ko kaze
da sva vatra ce pepeo rasprasiti,
dobro ce ostati.
Ostavljam proslost spektara,
trazim nove granice,
u jesenskom liscu sakricu svoje strahove.
Ostavlajm sav svoj starh na duvanju vetra
i prekrivam ti ramena uz opreznu tisinu
i ne razlikujem jos uvek horizonte, univerzum ili moju adresu,
da samo si ti resenje.
Sa umorom i bez vise vazduha
zato sto sam trcala bez ostavljanja suza,
tvoje secanje je ono sto nikad ne gubim,
to je moje sutra.
Ostavljam proslost spektara,
trazim nove granice,
u jesenskom liscu sakricu svoje strahove.
Ostavlajm sav svoj starh na duvanju vetra
i prekrivam ti ramena uz opreznu tisinu
i ne razlikujem jos uvek horizonte, univerzum ili moju adresu,
jer samo si ti resenje.
... resenje (x2)