La solitudine [Serbian translation]

Marko je otišao i ne vraća se više

Voz u 7:30 bez njega

Srce od metala bez duše

U hladno sivo jutro u gradu

U školi klupa je prazna,Marko je u meni

Sladak je njegov dah kroz moje misli

Velike daljine hoće da nas podele

Ali srce lupa jako u meni

Ko zna da li misliš o meni

Da li sa tvojima ne pričaš nikad

Da li se kriješ kao ja

Kriješ poglede i stojiš

Zaključan u sobu i ne želiš da jedeš

Stežeš jako jastuk

Plačeš ne znaš

Koliko drugog lošeg ti stvara usamljenost

Marko u mom dnevniku imam jednu fotografiju

Imaš oči deteta malo stidljivog

Stežem je čvrsto na srce i osećam da si tu

Medju domacima iz engleskog i matematike

Tvoj otac i njegovi saveti koja monotonija

On te je sa svojim poslom odveo

Naravno za tvoje misljenje nije pitao nikad

Rekao je jednog dana ces me razumeti

Ko zna dal misliš na mene

Dal sa prijateljima pričaš

Da ne patiš više zbog mene

Ali nije lako znaj

U školi ne mogu više

I predvečerja bez tebe

Učenje je bezvredno i sve ideje

Se gomilaju na tebe

Nije moguće podeliti

Život nas dvoje

Molim te čekaj me ljubavi moja

Ali obmanuti ne znam

Usamljenost između nas

Ova tišina u meni

Nespokoj življenja

Života bez tebe

Molim te čekaj me jer

Ne mogu da ostanem bez tebe

Nije moguće podeliti

Priču nas dvoje