Marco je otišao i više se neće vratiti
Voz u 7.30 bez njega
I srce od metala bez duše
U hladnoći sivog gradskog jutra
U školi je klupa prazna, Marco je unutar mene
Sladak je njegov dah u mojim mislima
Ogromne udaljenosti se izgleda dijele
Ali srce u meni jako kuca
Možda ćeš pomisliti na mene
Ako više ne pričaš sa svojima
Ako se kriješ kao i ja
I bježiš od pogleda
Ostajem u sobi i ne želim jesti
Snažno držeći jastuk
Ne znam plakati
Koliko još lošega ti čini samoća?
Marco, u mom dnevniku imam jednu sliku
Imaš oči djeteta, pomalo stidne
Snažno čuvam srce i osjetim da si tu
Među zadacima iz engleskog i matematike
Tvoj otac i njegovi dosadni savjeti
On i njegov posao su te odveli
Naravno, nikad te nisu pitali za mišljenje
Rekao je da ćeš ga jednog dana razumjeti
Možda ćeš pomisliti na mene
Ako budeš pričao sa prijateljima
Da više ne patiš za mnom
Ali nije lako, znaš
U školi više ne mogu
I popodneva bez tebe
Učiti je beskorisno, sve misli
Su uperene ka tebi
Nije moguće rastaviti
Život nas dvoje
Molim te čekaj me, ljubavi
Ne znam te zavaravati
Samoća između nas
Ova tišina unutar mene
Tjeskobno je živjeti
život bez tebe
Molim te čekaj me jer
Ne mogu opstati bez tebe
Nije moguće razdvojiti
Priču nas dvoje.