Jedna pesma me podseca
na onaj dan
kada je otisla u tisini...
otisla je jednog popodneva
sa svojom tuznom pesmom
na neko drugo mesto
ostavivsi me usamljenog....
Jedna bela golubica mi peva
u zoru....
stara secanja, stvari
duse
naviru sa tisinom
jutra....
a kad izadjem da je vidim
odleti svojoj kuci...
gde ce, zar ne zeli
vise da slusa moj glas....
gde ce, moj zivot se gasi
kad nije pored mene...
kad bi htela da se vrati
ja bih je cekao
svakog dana, svakog jutra
i vise bih je voleo....