Marija, sa očima koje se bude
Uz sunce koje mi je prikazuje
Sa crvenom stidljivošću
Ona je videla svetlo u mojim jutrima
Izbegava poglede
Dok se penje u voz
O Luisu samo znam da beži od gužvi
Porter umetnika
Pokriva knjigu koja je
Naslonjena na rukove njegove košulje
Zgužvana...optimista
Sviđa mu se dok je čita
Ušli su u tunel
Koji je postajao sve dublji
Odsečen, kao svet,
poražen od nade
Ostavljajući nam život u konstantnom besu
Krik u ujednačenoj noti
Hiljadu sudbina odjednom
Ušli su, šine nisu izdržale
Probudili su se uplašeni,
Nepokretni, u neznanju...
Odlazeći u smrt planirajući život
Marijin pogled -
Grad sa perona
I ovaj bol je ostao na asfaltu
I ovog marta, skupljajući njihove delove
I ovaj duel, koji nas ostavlja u patnji
Koji nikada nećemo razumeti,
Ja sam Marija, mi smo Luis...
Ušli su u tunel
Koji je postajao sve dublji
Odsečen, kao svet,
poražen od nade
Ostavljajući nam život u konstantnom besu
Krik u ujednačenoj noti
Hiljadu sudbina odjednom
Ušli su, šine nisu izdržale
Probudili su se uplašeni,
Nepokretni, u neznanju...
Odlazeći u smrt planirajući život
Marijin pogled -
Grad sa perona
Neka sirene zvuče samo kao pesme sa mora!
Neka nam se usta nikada ne umore od vikanja!
Neka se sreća vrati danas brzo!
Neka se ne zaboravi Marijin pogled!