Dosli su
Svi su dosli ovde
Cim su culi vrisak
Mama će umreti
Dosli su
Svi su dosli ovde
cak i sa juga Italije
Došao je čak i Giorgio, prokleti sin,
sa mnogo darova u rukama.
Sva deca se igraju u tisini
oko kreveta ili na podu
Čak i njihove igre nisu važne,
to su njihovi posljednji darovi
majci, majci...
Grejemo je poljupcima,
podižemo joj jastuke.
Umre će mama.
Devico Marija, milosti puna,
koja kao kip postojiš u sobi,
sigurno je primi u naručje,
pevajući "Ave, Maria",
"Ave, Maria"...
Tako je mnogo ljubavi, uspomena
oko tebe, tebe, majko,
tako je mnogo suza i osmeha
preko puta tebe, tebe, majko.
I svim je ljudima bilo tako vruće
na putevima punim sunca.
Umre će majka.
Piju sveže novo vino,
dobro vino od dobrog grožđa.
A šalovi i šeširi
pomešani su na klupi.
Smešno je, nismo tužni
kraj velikog kreveta i ljubavi,
tamo je čak i ujak-gitarista
koji svira, koji svira pažljivo
majci, majci...
A žene se sećaju
tužnih večernjih pesama.
Umre će mama.
Polako, zatvorenih očiju,
ljuljajući dete u kolevci,
nakon dobrog dana,
da bi se smejali dok tonu u san.
Ave, Maria...
Tako je mnogo ljubavi, uspomena
oko tebe, tebe, majko,
tako je mnogo suza i osmeha
preko puta tebe, tebe, majko,
koja nas nikad, nikad, nikad
nećeš napustiti...