Нашао сам је како у рано јутро стоји
потпуно гола, у мојим великим ципелама,
испред камина.
Нема потребе да даље сами цртате слику.
Срце ми је стало,
на кревет сам бацио бич.
Нагнуо сам се ка њој,
оглупавевши од њене лепоте.
Уморан сам, мамуран,
целе ноћи сам помагао мом оцу.
У ватру сам стављао дрва,
у камину није било њеног оца.
Она је кћерка Деда Мраза,
а ја син Црног Петра.
Име јој је Мари-Ноел,
а ја се зовем Жан-Балтазар.
Узимам девојку у наручје,
рекла ми је: „Али не, Балтазаре,
немој да се хвалишеш,
пала сам ту случајно“.
Целу ноћ сам бичевао,
неуморно, зле људе.
Целу ноћ је делила
поклоне свој деци.
Она је кћерка Деда Мраза,
а ја син Црног Петра.
Име јој је Мари-Ноел,
а ја се зовем Жан-Балтазар.
Спустила се низ мој оџак грешком,
и сад стоји тамо у мојим ципелама.
И пошто нисам могао да јој узмем срце,
вратио сам је на одмориште.
Она је кћерка Деда Мраза,
а ја син Црног Петра.
И рекла ми је дрхтавим гласом:
„Збогом! Случајно, Балтазаре!“
(превео Гаврило Дошен)