Ciganko ti si
kao lažni novac
koji ide od ruke do ruke
i kod nikoga ne ostaje.
Ruke sam prekrstio, da ne ubijem
oči sam sklopio da ne zaplačem
bojim se slabosti da ne oprostim
otvaram ti širom vrata, idi.
Odlazi zla ženo, beži mi sa očiju,
idi svojim putem prokletnice,
jednog dana kad shvatiš, da sam te najviše voleo
a ti si mi na ljubav uzvratila, na ljubav uzvratila
gnusnom prevarom.
Poljubio sam je njenu lepu crnu kosu
kad smo se rastajali
i one njene crne pletenice
kao nekada u onim drugim vremenima sa njom.
U odlasku, nisam hteo gledati,
bez ljubavi i bez reči pozdrava.
izašao sam na vrata kao bez sebe
s noktima zarivenim u grudi,
razdirući svoje srce.