И ја имам вилу у кући
На олуцима са којих капље
Нашао сам је на крову
Било је то једног јутра, мирисала је на кафу
Све је било прекривено мразом
Она се сакрила испод књиге
И месец се на крају напио
И ја имам вилу у кући
И шлеп њене хаљине је спаљен
Она мора добро знати да не може
Да не може више никада летети
Друге су покушале пре ње
Пре тебе је неко други био ту
Нашао сам је ушушкану под својим крилима
И мислио сам да јој је хладно
И ја имам вилу у кући
На мојим полицама је и гледа у празно
У телевозор и мисли
Да је напољу рат
Она чита разне часописе
И остаје код куће
На прозору, бројећи минуте
На прозору, бројећи минуте
И ја имам вилу у кући
И када она узима свој ручак
Прави буку својим спаљеним крилима
И ја добро знам да је безобзирна
Али ја бих радије да је пољубим
Или да је држим међу својим прстима
И ја имам вилу у кући
Која би желела летети али то не може...