Zaštitiću te straha od bolesti,
od briga saputnica tvog života,
od nepravde i obmane tvog vremena,
od neuspeha koje uzrokuje tvoja priroda.
Oslobodiću te bola i lošeg raspoloženja,
od opsesija tvojih manija.
Nadići ću gravitacione struje,
prostor i svetlost jer ti ne dam da ostariš;
izlečena bićeš od svih bolesti.
Jer si posebno biće
brinuću se o tebi.
Lutao sam poljima Tenesija,
ko zna kako dospeh tamo,
Zar nemaš belo cveće za me?
Snovi moji, od orlova brži,
pređoše more.
Pre svega, doneću ti tišinu i strpljenje,
hodaćemo zajedno putevima suštine.
Ljubavni mirisi ukloniće otrov naših tela,
mirnoća Avgusta sputati neće naša čula.
Mrsiću ti kosu kao zaplet pesme,
poznam zakone sveta i predaću ih tebi.
Nadići ću gravitacione struje,
prostor i svetlost jer ti ne dam da ostariš;
spasiću te svake melanholije.
Jer si posebno biće
brinuću se o tebi.
Da, brinuću se o tebi.