Sve dok ne znamo, dok ne znamo ništa
Sve dok smo slatki mali psići
Sve dok je malo zdravlje dobro
Mi nismo rep ljudskog bića
Sve dok ne znamo da usporimo
i dok vas to živog peče jednog junskog dana
Dok ne znamo da se sve gasi
Mi ne dajemo gotovo ništa
Sve dok ne znamo da se sve zamara
Sve dok ne znamo šta je to istinski strah
Sve dok nikada ne pretrpimo prevaru
Ili ne vidimo bršljana koji se rastući penje
Sve dok ne vidimo kalajno nebo
Plutanje ljudskog leša
Na reci goloj poput crteža
Samo jedna ili dve linije ugljena
To je pesma, pesma
Za stare budale
Poput mene, male budale od ranije
To je pesma, pesma
Što dolazi iz dubine, iz mene
Kao neki mračan i hladan ambis
Sve dok ne znamo da smo srećni
Da tamo gore nije uvek tako plavo
Sve dok smo u svom oblaku korova
Dok ne govorimo sebi ja želim najbolje
Sve dok nismo zapalili dekor
Sve dok nismo jednog dana gledali smrt prezrivo
Sve dok imamo nekoga ko nas grli jako
Uvek padne mali dogovor
To je pesma, pesma
Za stare budale
Poput mene, male budale od ranije
To je pesma, pesma
Što dolazi iz dubine, iz mene
Kao neki mračan i hladan ambis
Sve dok ne znamo šta je beg
I sram koji znamo da smo zaslužili
Sve dok plešemo na balu hipokrita
Dok nikada ne zaronimo kroz prozor
Dok ne vidimo kako naše gnezdo gori
Za nekoliko minuta jedva gotovo
Sve dok verujemo u sve te budalaštine
Koje se završavaju sa "Dok nas smrt ne rastavi"