Boemski Pariz
Daje boje sivilu
Još iz davnih vremena
Tamo u potkrovlju, pozirao si za mene u kan-kan odelu,
A ja sam slikala tvoje umorno telo puna posvećenosti i
strasti
Sve do zore, ponekad bez jela i uvek bez sna
Boemski, boemski,
Takva je ljubav, radost
Boemski, boemski
To je cvet našeg doba
Ispod nadstrešnice,
Jedan sto u kafeu.. sreca nas je ujedinila
Pričali smo bez prekida,
Sanjajući o dolasku
I kako cemo postati slavni..
A kada slika nadje svoga kupca
I kada bismo prodali platno
Od srece mi bismo poskakivali, vikali i trcali u Parizu
Boemski, boemski
Zaklinje se da sam te volela
Boemski, boemski
I sa tobom, osvajam za njega
Bili smo nasmejani, imali smo zdravlje, mladost, i ništa u džepovima
I kada smo se smrzavali i kada smo se grejali, delili smo dobro raspoloženje
Nase duše su igrale isto, borili smo se isto
Gladni do kraja
Gradili smo kule i želju za zivotom
Želju da se ne odupiremo i odustajemo
Boemski, boemski
Bio je to pogled u svitanje
Boemski, boemski
Sanjala sam voleći
Vratila sam se u Pariz
Presla sam njegovu sivu maglu
I otkrila sam da se promenila
Jorgovana nije bilo
Tavan je ostao pust
bez strasti
Sanjam kao da je bilo juče
Otišla sam do svoje radionice
Ali je propala
I postavili su na to mesto
Dole kafić a gore pansion
Boemski, boemski,
Onako kako sam zivela, izgubljeno je
Boemski, boemski
Bilo je kao cvet koji je sada uvenuo