La bohême [Serbian]

Naše najlepše vreme

već je odavno prošlo,

a sećanja žive.

Montmartre beše tad

tu, ispod prozora,

u nekom plavom cveću.

A u sobi toj

jedan krevet i sto

i moje slike sve.

Tu smo se voleli,

s gitarom pevali

i snove sanjali.

La boheme, la boheme,

to bili su najlepši sni

la boheme, la boheme,

tako smo lepo živeli.

U jednoj maloj kafani

za stolom do zida

mi čekasmo slavu.

Gladni i umorni

dugo bi sedeli

kraj one tople peći.

Kad bi bar ovde

za jedan dobar ručak

mi prodali platno,

tada bi stihovi

sa nama pevali,

sa nama živeli.

La boheme, la boheme,

ja bejah mlad, a lepa ti

la boheme, la boheme,

dvadeset tek smo imali.

Još i danas se često

prošetam polako

do stare adrese.

Ne vidim nigde te

zidove, ulice,

ni našu mladost

A gore, pod krovom,

atelje tražim svoj,

ali ni njega nema,

u novom ruhu svom

Montmartre je tužan sam

i jorgovani s njim.

La boheme, la boheme,

ja bejah mlad, a lepa ti

la boheme, la boheme,

lepo smo, lepo živeli.