Trebaš mi ti
i da verujem,
da ljubav koju imaš
može izdržati.
Ali tišina koju mi daješ
čini da se zamislim.
Ali trebaš mi,
trebaš mi.
U pravu si i ti
ne umem da se pretvaram,
ali ljubav koju dajem,
zna da se razlikuje.
Zaglušujući bol
više nego što možeš da zamisliš,
koji si ostavio za mene,
koji si sakrio od mene.
Redosled vremena
me je doveo ovde,
da pomešam prevaru
sa drhtajima,
ne vidiš nikog osim sebe
i ja ti ne mogu dati
to što zaslužuješ,
ali postoji nešto što ti dugujem,
poslednje što ti dugujem,
sam ja.
Trebam ti,
ne možeš prestati,
ali ljubav koju imaš
je nevidljiva,
i tišina koju mi daješ
zna to da opiše,
ne trebam ti,
kada meni trebaš ti.
Redosled vremena
me je doveo ovde,
da pomešam prevaru
sa drhtajima,
ne tražim kompromis
koji nažalost
ti ne zaslužuješ,
ako postoji jedna stvar koju ti dugujem,
poslednje što ti dugujem.
Sada kada me je moje vreme
dovelo ovde,
da ovu prevaru
platim modricama,
ne vidiš nikog osim sebe
i ja ti ne mogu dati
to što zaslužuješ,
ali postoji nešto što ti dugujem,
poslednje što ti dugujem,
sam ja,
i jedno zbogom,
zbogom.
Od tišine koju mi daješ,
ja želim da odem,
ne trebam ti,
ne trebam ti.
Redosled vremena
se zaustavlja ovde,
jer dani prevare
imaju granicu,
dobro koje sam poklonila
ne priznaje
titlove (prevod).
Ovo je stvar koju ti dugujem,
poslednje što ti dugujem
sam ja,
i jedno zbogom,
zbogom.
Tišina koju mi daješ
čini da odlučim,
ne trebaš mi,
nemam potrebu,
ne trebaš mi,
ja više nemam potrebu.