Znaš,
nikad nisam bio tako srećan kao tog jutra
Šetali smo po plaži koja je pomalo nalik ovoj,
Bila je jesen, jesen s lepim vremenom
Godišnje doba koje postoji samo na Severu Amerike
Tamo se zove indijansko leto (Miholjsko leto)
Ali bilo je jednostavno naše
U tvojoj dugoj haljini ličila si pomalo na akvarel Marie Laurencin
Sećam se, sećam se jako dobro što sam ti rekao tog jutra
Ima godina, vek, večnost
Ići ćemo gde god budeš želela, kada ti to budeš želela
I volećemo se još, i kada ljubav bude mrtva
Celi naš život ličiće na to jutro
U bojama miholjskog leta
Danas sam predaleko od tog jesenjeg jutra
Ali kao da sam tamo
Mislim na tebe
Gde si?
Šta radiš?
Da li ja još postojim za tebe?
Gledam ovaj talas koji ne doseže nikad nasip
Vidiš, kao taj talas ja spavam na pesku i seećam se
Sećam se plime, sunca i sreće koja je prelazila preko mora
Ima godina, vek, večnost
Ići ćemo gde god budeš želela, kada ti to budeš želela
I volećemo se još, i kada ljubav bude mrtva
Celi naš život ličiće na to jutro
U bojama miholjskog leta