Zbog tih pet kamenčića što imaš
U tom tvom skupocenom prstenu
Sa mnom sada razgovaraš
A ko’ da me gađaš s’ tim kamenjem!
Dok oni tako svetlucaju
Ponosan si i uobražen,
A ja imam kamenje sa ulice
I hodam dostojanstveno!
Jadna ja, nisam znala
Da tvoj zavodnički pogled
Ne promašuje cilj
Kao /pogodak/ pastira kamenom
Ali ti nećeš ići nasmejan
A ja ću se sa zadovoljstvom hvaliti
I zvaću te kameni.
Zbog zla što si mi učinio!
I tada ćeš, takav uobražen
shvatiti onu /staru/ mudru izreku :
"Ako ti je krov kuće stakleni"
"Ne gađaj se okolo kamenjem"