L'oubli [Serbian translation]

Hoda sporo, kao protiv vremena

Njeno telo podnosi

Svaki svoj pokret

Baca pogled vani

Da vidi je li lepo vreme

Od fotelje do kauča

Od fotelje do kauča

Nema više za koga da se brine

Samo jednu šoljicu ujutru vadi

Za nju, ništa zapravo nije

Baš kao prije

Od fotelje do kauča

Od fotelje do kauča

Zaborav, zaborav kao slepa ulica

Za pokrete koji ranjavaju

Zaborav kao i ona odlaže

Svoju prošlost, svoju tugu

Zaborav je na površini

Onoga zbog čega patimo

Ali je unutra

Ono što je tera dalje

Još uvek je tako lepa

Sada

U njenoj crnoj kosi

Niti jedna bela vlas

Ona prihvaća svoju sudbinu

Njeno sećanje beži

iz prošlosti u sadašnjost

Iz prošlosti pričam sa njom

O svemu, o ničemu

O njenom detinjstvu

To, to je ono čega se seća

Od buketa ruža

Koje tek što donesoh

Ostaće miris

Ali slika će da iščezne

Zaborav, zaborav kao slepa ulica

Za pokrete koji ranjavaju

Zaborav kao i ona odlaže

Svoju prošlost, svoju tugu

Zaborav je na površini

Onoga zbog čega patimo

Ali je unutra

ono što je tera dalje

Zaborav, zaborav kao slepa ulica

Za pokrete koji ranjavaju

Zaborav kao i ona odlaže

Svoju prošlost, svoju tugu

Zaborav je na površini

Onoga zboč čega patimo

Ali je u unutra

ono što je tera dalje

Zaborav kao njeno srce

Da ništa ne ostane u njemu

Zaborav kao aroma

To je dobro u lošem

Zaborav je mesto

koje niko ne razume

Ali za nju to je mesto

kojem se njena duša konačno vraća