Ходала сам сама међу грајом људи
на јутарњем сунцу сам се изгубила у мислима
и у својим покретима
међу својим размишљањима
сумње, несигурности, неизбежни порази
снови и наде које нису нашле одговоре
живот је трагање
и никада није исти
и посматрала сам изразе и гестове једног детета
и јенде тужне девојке јер он није близу
вољу једног старца који наставља свој ход
и осећам да, примећујем да, да
љубав се никада не зауставља јер она покреће свет
то је незаустављив талас, у нама
пуста могућност, вечни покрет
то је одговор кога нема
љубав... љубав...
живи у нама
слушам град, удишем енергију
саобраћај, продавнице и фино лудило
наставља да иде
у спором постајању
и изненада од његове љубави процвета душа
и осећам се живом сада сам слободна
и овде сам међу људима који воле као ја
и осећам да, примећујем да, да
љубав се никада не зауставља јер она покреће свет
то је незаустављив талас, у нама
пука могућност, вечни покрет
то је одговор кога нема
љубав... љубав...
љубав се не зауставља никада бечни покрет
то је одговор кога нема
љубав... љубав...
живи у нама