Idem gde me srce vodi,
ponovo će da se rodi,
ono što je odavno
u njemu umrlo.
Idem gde je zemlja setna,
što je pamtim od deteta,
ostala je pusta,
crn je gavran nadleta.
Nedostaje mi ta
trava zelena,
neko da me zna
i na pragu dočeka.
Sve mi to nedostaje,
da mi dušu ugreje,
taj vazduh i voda,
svi od mog roda,
stari bagrem moj.
Sve mi to nedostaje,
da mi dušu ugreje,
ta kuća kraj puta
i svaka minuta
života u njoj.
Ide život i ja sa njim,
gde god d ga potrošim,
sa istom se željim
uvek probudim.
Videle su oči moje
ceo svet, al kao što je,
ovo sunce naše,
nigde tako ne greje.
Nedostaje mi ta
trava zelena,
neko da me zna
i na pragu dočeka.
Sve mi to nedostaje,
da mi dušu ugreje,
taj vazduh i voda,
svi od mog roda,
stari bagrem moj.
Sve mi to nedostaje,
da mi dušu ugreje,
ta kuća kraj puta
i svaka minuta
života u njoj.