Imali smo sve, imali smo plan,
Imali smo lovu za hranu i stan,
Živeli smo brzo onda došao je dan,
Jedan isti dan, uvek isti dan.
Pravim se da ne vidim al vrlo dobro znam,
Ti si negde drugde i kad pređeš prag,
Uzimaš telefon, tu se gubi svaki trag,
Pokušaj da pričamo se pretvara u prah.
Govoriš stalno kako nemaš slobodu,
Problemi se množe, dođu i odu,
Stani na trenutak, dobro razmisli o svemu,
Ovo više ne ide, tu nemam dilemu.
Prebacuješ loptu kako meni nije stalo,
Kako u vodu zbog mene sve je palo,
Zaboravljaš pažnju, predivne trenutke,
Zagrljaje, prepiske i skrivene kutke.
Vrtimo se stalno iz kruga u krug,
Kao da ne znamo da život nije dug,
Gubimo vreme na nevažne stvari,
Trošimo ljubav koja vene i stari.
Znamo da više nikad neće biti isto,
Kad među nama više ništa nije čisto,
Ako ljubav nestane nas nema više,
Sve je laž koja vreme briše.
Ako toga nema, nema ni mene,
Ja verujem u ljubav kao druge žene,
Neću da čekam da nam bolje krene,
Ovo je brod koji udara o stene.
Jednom kada odeš probaj da se vratiš,
Ja neću biti tu.
Jednom kada shvatiš da bilo je vredno,
Biće uzalud.
Vrtimo se stalno iz kruga u krug,
Kao da ne znamo da život nije dug,
Gubimo vreme na nevažne stvari,
Trošimo ljubav koja vene i stari.
Znamo da više nikad neće biti isto,
Kad među nama više ništa nije čisto,
Ako ljubav nestane nas nema više,
Sve je laž koja vreme briše.