Život se rasu,
k'o rastrgane perle.
Ludo kotrlja,
tko zna kuda srlja.
Želim da potrčim,
i pokupim zrna.
Al' često sam sama,
i plašljiva k'o srna.
Bezglavo jureć
k'o izgubljeno dijete,
sigurnost da zagrli,
tko zna kuda hrli.
Želim poput perla,
nanizati dane,
al' kako, kad sam sama,
i drhtim kao lane.
Čujem da me zove
tvoj glas iz daljine.
Šuma straha nestaje,
ja sam kraljica divljine.
U zagrljaj tvog oka,
kotrljaju se perle.
Tu bezbrižno snivam,
tu bezbrižno snivam.