Kraka [Serbian translation]

Хеимер Хеимер је направио дивну харфу у којој ће становати Ауслаг,

Крај норвешке обале, на вечерњем сунцу, Грима и Харке су стајали сами,

Сиромашни и несрећни, угледали су усамљену златну харфу

Никада нису видели тако лепо дете, њену су лепоту прекрили катраном,

Назвали су је Крака, и постала је робиња на фарми

Дуг је пут који прелази Ауслаг,

Дуго блаженство очекује Краку

Западни ветар носи песму,

жене плешу у сенци пламена,

Златна харфа сада чежњиво пева

тугујући над својим срцем

Чује долазак брода пре свитања

Смеш ли да ми дођеш, Крака, ни гола ни одевена,

Ни сита ни гладна, ни сама, нити у пратњи људског бића

Пустила је своју дугу косу, умотала се у рибарску мрежу,

Залогај црног лука је није заситио, а друштво јој је правио гавран

Дуг је пут који прелази Ауслаг,

Дуго блаженство очекује Краку