.............
Vrijeme nastavlja teći,
Prijatelji, oni okreću glavu.
Ja nastavljam dalje,
Ali nikad ne doznam zašto
Tvrdoglavim tako jako sa snom,
Nastavljam se truditi da bude sve u redu
Kroz još jedan osamljenički dan, oaaa.
Zora je konačno došla,
Dvadeset i pet godina, mili, samo u jednoj noći, o da.
Pa, ja sam sada dvadeset i pet godina starija
Zato znam da ne možemo biti pravi
I nisam nimalo bolja, dušo.
I ne mogu ti više pomoći
Nego što već jesam kad sam bila samo curica.
Au, ali ne čini to nikakvu razliku, dušo, ne, ne
I znam da bih uvijek mogla pokušati.
Ne čini to nikakvu razliku, dušo, aha
Bolje da to zadržim sad
Bolje da zatrebam, aha
Bolje da to iskoristim prije dana moje smrti, oa
Ne očekuj nikakve odgovore, dragi,
Jer znam da oni ne dolaze s godinama, ne, ne
Dobro, neću te voljeti ništa bolje, dušice.
I nikad te neću voljeti kako treba,
Pa ti je bolje da to podneseš sada, baš sada.
Oh! Ali ne čini to nikakvu razliku, dušo, hej,
I znam da bih uvijek mogla pokušati.
Postoji vatra u svakome od nas,
Bolje ti je da ju zatrebaš sada,
Moram ju zadržati, oh,
Bolje da ju iskoristim prije dana svoje smrti.
Nema neke razlike, dušo, ne, ne, ne
I nikad nikad neće, hej.
Želim pričati o malo ljubljenja, aha
Moram to držati, dušo
Trebat ću to sada
Iskoristit ću to, kažem, aaaah
Nema nekek razlike, dušo, ah
Ah, mili, ne bi mi bilo drago biti ta
Rekla sam živjet ćeš svoj život
I voljet ćeš svoj život
Ili dušo, jednog dana morat ćeš plakati
Da, zaista; da, zaista; da, zaista
Ah, dušo, da, zaista
Rekoh ti, uvijek ćeš me povrijeti
Rekoh ti ćeš me uvijek iznevjeriti
Rekoh svugdje, svaki dan, svaki dan,
I na svaki način, svaki način
Ah, mili, nećeš li se držati onoga što će napredovati.
Rekoh, to će nestati kad ti okreneš leđa
Rekoh, ti znaš da toga neće biti tamo
Kad poželiš posegnuti i zgrabiti
Oa, dušo,
Oa, dušo,
Oa, dušo,
Oh, ali povlači se i dalje
O aha
Oh aha
Oh aha
Oa
Oa
Oa
Oa
Oa