Ko to zna, koliko puta,
pred svima te opsujem,
k’o da ne poznajem sebe dobro,
A još si tu, u krvi lutaš,
glumim da prošlo je,
Ispod fasade, još sve je modro…
Razum ne slusam, sve ti dopuštam ,
još ti pišem,
nikog ne pitam, živim kako znam,
jedva dišem…
Kao korijen korova, ti po mojoj duši vezeš
bol od olova, mojim tijelom svud se krećeš,
Ne mogu ni sam, ovaj život svoj da živim,
ne daš mi ni to, ne daš da preživim…
Ko to zna, koliko puta
ime ti izbrišem
pa onda uzdišem, nije mi dobro,
A još si tu, u krvi lutaš,
glumim da prošlo je,
ispod fasade, još sve je modro…
Svaki božiji dan, budan dočekam
još čuvam straže,
i nema prozora, u koji ne gledam
Još te oči traže…