Кораке ти знам, као без главе сад журиш
Куда, не питам, јер ако питам, ти шутиш.
И све се теже растајем од тебе и твог тела
и све те манје познајем, а нисам тако хтела.
К'о да крадем те од свих само за себе
Нек' те оставе, нек' ми не дирају тебе.
И крв и душу отрујем најгоре кад те раним
и опет све то презирем док се пред тобом браним.
Немој ми кварити дан, никад ми није било теже.
Ти ниси живио сам у злату паукове мреже
као ја, живот за тебе ме веже.
Да ли ће икад лакше све бити или теже, еј...
Кад једном цели живот наш мирно на коцку ставиш
К'о да нисмо никад рекли ми "док нас смрт не растави"
Немој ми кварити дан, никад ми није било теже.
Ти ниси живио сам у злату паукове мреже
Као ја...
Као ја...