Мајсторе, истетовирај ми куполе ( руске цркве)
Поред чудотворни крст са иконама,
Да би ми тамо звонила звона,
Са преливима и надзвоњавањем.
Урежи ми кућицу крај потока,
Нека тече по слободи током танким,
Да ме од њега судија,
не би оградио решетком
Нацртај црвени залазак,
Ружу иза рђаве бодљикаве жице,
Реченицу "Мама, невин сам"
Урежи, и нек пробају да одеру.
Ако места буде, насликај,
Брод са једрима, пунима ветра,
Уплыву, волки и вот вам,**
Да би ме заувек запамтили
И легло је на души, као спокој,
Срести мајку, моја једина жеља,
Крст урезуј, да бих понео са собом,
Избављење, али не и покајање.
Не осуђуј ме, мама,
Ја сам само због тога и живео,
Знајући да ти мене чекаш.
Знам, ти плачеш ноћима,
И видиш снове, где сам ја сасвим мали,
Прикрадам ти се,
И затварам длановима твоје очи.
Ти намерно говориш "Отац, Татјана?"
Ја се смејем :"Не, не , ниси погодила".
Оцу и Тањи поздрав,
Паре у коверту не стављај
Скотови ће све повадити, али ћу им се у инат вратити
Јер ти мене чекаш