Ok, ovo je pesma o bilo kome, to moze biti bilo ko.
Ti radis svoj posao i neko odjednom izleti ispred tebe,
I kaze:
`Dakle,`
Sta kazes,
`Da, mogu li dobiti tvoj broj?`
A ti si, kao, u fazonu, `ni za milion godina, nepristojan si, ostavi me na miru!`
Poslednja noc u pabu,
Muskarci za sankom narucuju turu,
Otkucava ponoc i ona izgleda dobro,
Dok je on gleda, ona prolazi kraj njega
`Dakle, duso, hoces li nam naruciti pice?`
`Hm, ne, ali narucicu za tvog prijatelja`.
Ona nema ukusa, ruka na njegovom struku, pokusava da ga odgurne, ali njene usne su vec na njegovom licu
`Ako insistiras, narucicu spricer`
`Zao mi je, duso, ali to ne daje lepu sliku`
Ne mozes da ih otkacis, ne mozes da odes
Pokusavas ocajno da smislis najljubazniji nacin da kazes
Skloni se od mene, ostavi me na miru,
I ne dam ti svoj broj,
`Sto?`
Jer sam izgubila mobilni.
Oh, da, zapravo, trudna sam, cekam bebu otprilike 6 meseci, tako da, ne...da,da...
`Prepoznajem njegov nacin razmisljanja`,
Dok dolazi, njegov izraz lica tone,
Ona kaze:
`Ok, tu smo...`
Ostalo je vec poznato, ona misli:
`Svi su isti.`
`Jesi li dobro duso? Izgledas super, kako se zoves?`
Ona gleda u svoju torbu, vadi pljugu, pokusava da pobegne od doticnog momka, ne moze da nadje upaljac
`Uzmi moj`
`Stvar je u tome, sto nema ni vremena da ga nadje`
Odlazi, pusti me
Jesi li glup? Ili pomalo usporen?
Odlazi, rascistila sam sa sobom
To se nece dogoditi ni za milion godina!