Светла су ти упаљена поподне
И ноћи су ти развучене дуго
И љубиш се да пресеш суморност
Са јазиком боје капи против кашља
И ти си седела у ћошку са капутима нагомиланим један на други
И помислих можда би могла бити моја
У малом свету на изузетно кишно вече једног уторка
У право време и на правом месту
Када се нуле посложе на дигиталном часовнику
Када знаш ко зове иако је број сакривен
Када си ходала по својој кући само у мојој небеско плавој Лакоста мајици и својим доколеницама
И тако си излечила мој Јануарски блуз
Да све си то поправила
Имао сам осећај да сам можда запалио онај упаљач
Који си покушавала да не креснеш
Била си странац у мом именику ког сам се правио да познајем
Јер нисам имао шта за изгубити
Када је зима у пуном сјају а снови ти се једноставно не остварују
Није ли смешно шта ћеш све урадити
Када се нуле посложе на дигиталном часовнику
Када знаш ко зове иако је број сакривен
Када си ходала по својој кући само у мојој небеско плавој Лакоста мајици и својим доколеницама
Касно поподне
Дух у твојој соби за којег си увек сматрала да не одобрава твоје куцкање чизмама
Никада те није спречио да ми дозволиш да додирнем ту слатку тачку тик поред руба твоје доколенице
Ти и ја смо могли бити тим
Свако је имало половину престола
Као почетак Злих Улица
Могла би бити моја мала
(Све нуле су се посложиле али је број непознат када си се распала)