Onaj stari nemir ćutin
uvik kad me nađe jesen
diže jugo, bati kiša
a ja s tugon sav ponesen
Ka u moru tražeć sebe
dušu tišin pivajući
praznoj kući cidin pismu
Po gitari lutajući
Ti si kriva, ti si kriva
ča na suzu pisma sliči
ti si kriva, ma ja ne znan
kontra tebe nikad ići
Ti si kriva, ti si kriva
ča se s tugon pisma liči
ti si kriva, ma ja neću
kontra tebe niti riči
Bože, reci koju za me
kad gitara se utiša
kad u tilo kano drača
uđe jesen, stađun kiša