(Prva strofa)
Ona zabada igle u svoju kozu, ja se okrecem sa jednim ruznim kezom
Njeno platno ne ostavlja puno toga za fantaziranje
Ali njen mir uma ne moze da ostane unutar uloga
Tako je zbunjujuce, metode koje ona koristi
Ona zna da ne bi trebala da ostavi oznaku koju mogu videti
Da li ce ikada pronaci milion vrsta?
Hladno je i usamljeno, ali tako je zato sto mi je rekla
Izgubljena unutar svog prljavog sveta, niko ne povredjuje ovu prelepu devojku osim nje...
Oh, ona je prelepa
Malo bolja nego sto covek zasluzuje
Oh, ja nisam lud
Molim te reci mi da se nece promeniti...
(Refren)
Mozda bih trebao da je pustim da ode
Ali jedino kada me voli (ona me voli)
Kako mogu da je pustim da ode tek tako?
Necu dok me ne zavoli (ona me voli)
(Druga strofa)
Ona se davi u sebi ponovo
Moj boze kako divan greh
Pretpostavljam da vise nista ne mogu da uradim, osim da krenem svojim putem
Ona moze osetiti da je to ispravno, i ona ne zatvara oci
Ona se smeje i odgovara, izgleda da to nije bitno
Izgubljen unutar moje prljave glave
Nesto mi govori da sam ja taj koji je cuvao...
Oh, tako isparljivo
Malo bolje nego sto je covek oskrnavio
Oh potreban mi je bol
Molim te reci mi da se nece promeniti
(Refren)
(Izvod)
Mi smo trebali da budemo zajedno
A sada umri i jebeno me voli
Mi smo trebali da povredimo jedno drugo
A sada umri i jebeno me voli
Umri i jebeno me voli
Umri i jebeno me voli
Umri i jebeno me voli