Κι εγώ σαν πόλη [Ki Ego San Poli] [Serbian translation]

Кажеш ми да сам, мило моје,

љубичасти град,

и како се у мојим квартовима опијаш

својом најдубљом суштином.

Кажеш ми да сам сан,

стаза твојих снова,

где један пут води у радост,

а други у твоју пропаст.

И ја као град препуштам се

суботњој вечери,

да у мом загрљају направиш

круг смрти.

Често ми причаш шале

да ме мало насмејеш,

у луна-парку мог смеха

да се играш као дете.

Хваташ се у машинерију,

жртва у мом загрљају.

Правиш се да одлазиш али се враћаш

и топиш се још дубље у мени.