Хвиля [Khvylja] [Serbian translation]

I

Тебе скроз, мене напола.

Теби до суза, а мени

Твоји тесни загрљаји.

Већ сам заборавила како смо

Носили море у главама,

Читали стихове по очима,

Брали цвеће, а сада је

Тако пусто, као да је неко све избрисао.

Рефрен:

Не задржавај талас на песку,

И не скривај у њему душу.

Море ће свакако све однети,

И доћи ће други талас.

Нисмо зауставили један,

А можда и нисмо желели,

Море ће свакако све однети,

Колико год то не волели.

II

Хтели ми то или не,

Али ти стихови су већ на дну.

И само их талас на трен

Понекад избацује на површину.

И проговориће у глави

Просте речи у самоћи,

И очи блиске, које су ме тада

Молиле: „Не иди“.

Рефрен (2).