O, neka sunce udara po mom licu i neka zvezde ispune moj san
Ja sam putnik i u vremenu i u prostoru, da bih bio tamo gde sam već bio
Da bih sedeo sa starcima plemenite rase, koje ovaj svet retko vidja
Oni razgovaraju o danima zbog kojih sede i cekaju, kad će sve biti otkriveno.
Priča i pesma sa jezika punih radosne gracioznosti, čiji zvuci miluju moje uši
Ali ni reč od onoga što sam čuo ne mogu prepričati, priča je bila prilično jasna
O, oo
O, leteo sam... mama, tu nema poricanja
Leteo sam, nema poricanja, nema poricanja
Sve što vidim, pretvara se u braon, dok sunce prži zemlju
i oči mi se pune peskom, dok pogledom prelećem opustošenu zemlju
pokusavajuci da nadjem, pokusavajuci na nadjem mesto na kojem sam bio
O, pilote oluje koji ne ostavljaš tragove, kao misli u snu
koji si sakrio stazu koja me dovela na to mesto žute, pustinjske zavese
moja Shangri-La ispod letnjg meseca, vraticu se
sigurno, kao prasina koja lebdi visoko u junu, kad se kreće kroz Kašmir.
O, oče sva četiri vetra, napuni moja jedra, preko mora godina
Bez ičega osim otvorenog lica, po prolazima straha
O
Kad sam ja, kad sam na putu, yeah
Kad vidim, kad vidm put, ti ostaješ - yeah
O, yeah-yeah, o yeah-yeah, kad sam tužan...
O, yeah-yeah, o yeah-yeah, kad sam tužan, tako tužan
o, baby, o, baby, hajde da te odvedem tamo
Hajde da te odvedem tamo. Hajde da te odvedem tamo.