Negde se pipnu naši mali svemiri
kada već pomislim da spavaš
zašumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naiđeš
U školjke tvoga pupka leto zimuje
tu čuvaš mrve sunca za nas
sa tvojim dodirom se čežnja rimuje
dok kao talas nadireš
Ref.
I ništa više nije važno
lice sveta zlobno i lažno
se raspline za čas
i niko više nije bitan
svi su pesak prezren i sitan
pesak ispod nas
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
niz tvoje šapi zvezda pala
zalud te privijam uz sebe k'o uz krst
ti kao talas izmićeš
Ostavljaš slane kapi bistre
i jato dobrih mirise Istre po sobi razvijaš
ostavljaš varljiv zalog pene u srcu
ove napukle stene koju razbijaš