Долмом иду мајски сватови,
нису моји него братови...
То да је браташ млађи од мене,
више нико ни не спомене...
Сви редом прегли беле пегазе,
да ђурђевак уз пут не газе...
Тамбураша три фијакера,
срам га било ко год закера...
Опрости ми, моја рано рана,
опрости ми, срећо Богом дана...
Без речи си на басамак стала.
А на мој живот
та је твоја туга пала...
Као покора...Као рани мраз...
Гледала ме једна иста Ти...
Ја сам још и мог'о пристати...
Ал' срце...
Оно се к'о јаре опире...
Ретко ко до њега допире...
Опрости ми, моја рано рана.
Опрости ми, срећо Богом дана...
Под небом је
огњено и снежно
Ал' мало шта још уме
да убије нежно...
Да ни не приметиш...
Као рани мраз...
Пољем иду сватови,
сватови су братови.
Млада права партија,
лепша нег' богатија.
Пољем жице штруцају,
момци увис пуцају.
Музика не застаје,
са душом се растаје...