Dolmom idu majski svatovi,
nisu moji nego bratovi...
To da je brataš mlađi od mene,
više niko ni ne spomene...
Svi redom pregli bele pegaze,
da đurđevak uz put ne gaze...
Tamburaša tri fijakera,
sram ga bilo ko god zakera...
Oprosti mi, moja rano rana,
oprosti mi, srećo Bogom dana...
Bez reči si na basamak stala.
A na moj život
ta je tvoja tuga pala...
Kao pokora...Kao rani mraz...
Gledala me jedna ista Ti...
Ja sam još i mog'o pristati...
Al' srce...
Ono se k'o jare opire...
Retko ko do njega dopire...
Oprosti mi, moja rano rana.
Oprosti mi, srećo Bogom dana...
Pod nebom je
ognjeno i snežno
Al' malo šta još ume
da ubije nežno...
Da ne primetiš...
Kao rani mraz...
Poljem idu svatovi,
svatovi su bratovi.
Mlada prava partija,
lepša neg' bogatija.
Poljem žice štrucaju,
momci uvis pucaju.
Muzika ne zastaje,
sa dušom se rastaje...