Кад рука крене сама да окрене твој број
тад више нема дана да ниси немир мој
ја издам саму себе и згазим понос свој
и као случајно седнем ту, ту за твој сто
Као да ваздух сам, као да нема ме
крај мене пролазиш, крај друге застанеш
као да никада нисам те љубила
ни будна сањала на твојим грудима
Као да ваздух сам, као да нема ме
ко цигарете дим, лагано нестајем
као да никада нисмо се волели
као да више то и нисам ја и ниси ти
Још анђеоска крила на теби сањам ја
а знам да сам ти била тек само утеха
кад не жалим због тебе да останем на дну
само поглед да сретнем твој у пролазу