[Строфа 1]
Да ли си се икада осећао сломљено?
Да ли си икада осећао као да свету је крај?
Звона звоне, али крв је престала да пумпа,
док осећам тежину пада.
[Увод у рефрен]
Кажу да помоћ близу је, али овде нико не може наш страх осетити.
Ми минско поље смо, које никад неће нестати.
[Рефрен]
Зато што ме подсећаш, ти ме подсећаш
да сам твоја камиказа.
А ово је ноћ у којој можда пашћемо заједно.
А ти ме подсећаш, ти ме подсећаш
да сам твоја камиказа.
А ово је ноћ у којој можда пашћемо заједно.
[Строфа 2]
Да ли си икада осетио како срце ти је стало?
Да ли си се икада осећао као мољац, привучен пламеном?
Време је да ставиш свој појас за спасавање
јер спремам се да подигнем лествицу, ох...
[Увод у рефрен]
Кажу да помоћ близу је, али овде нико не може наш страх осетити.
Ми минско поље смо, које никад неће нестати.
[Рефрен]
Зато што ме подсећаш, ти ме подсећаш
да сам твоја камиказа.
А ово је ноћ у којој можда пашћемо заједно.
А ти ме подсећаш, ти ме подсећаш
да сам твоја камиказа.
А ово је ноћ у којој можда пашћемо заједно.
[Завршница]
(Више и више)
Ово је ноћ у којој можда пашћемо заједно...
(Више и више)
Ово је ноћ у којој можда пашћемо заједно...
(Више и више)
Ово је ноћ у којој можда пашћемо заједно...
(Више и више)
Ово је ноћ у којој можда пашћемо заједно...