Sa dušom kameleona
i telom zmaja od papira
svejedno tuđa il' moja
uvek si bila ona što bira.
I nije strašno kad lutaš
i pitaš ko si ti da mi sudiš
strašno je to što me čuvaš
jedino onim što mi prećutiš.
Kuda to tvoji izbori vode
za koga to, to malo otete slobode.
Sa lažima spavaš, u laži se budiš
a nekad davno bila si prava
al' pazi šta biraš i pazi kog snivaš
možda ti snovi i postanu java.
I lažno se daješ i lažno me ljubiš
al' nekad davno bila si prava
pazi šta biraš i pazi kog snivaš
možda ti snovi postanu java
i dočekaš jutro u kojem više nema nas.
I nikad nije do tebe
i uvek oni drugi su krivi
i kad me teraš od sebe
u tvome inatu sujeta živi.
I sve su karte na stolu
a ti još sa mnom igraš na slepo
kad s drugim pronađeš boju
možda me jednom i naslikaš lepo.
Kuda to tvoji izbori vode
za koga to, to malo otete slobode