Строфа #1 (Демонио):
Пази ову и ону тамо
Пази ону јер се знамо
Пази брате јер ти рибу пазим брате
Пази коју шеташ има пичке ко салате
Она је зна се одабрала бољег од гоље
Голијат у репу требао је
Поље ко Косово крваво
Ако крене Булевар – ту је управо
Нема куц куц, него клик клик
Добро знаш да тај сам сам лик лик
Пикник на гробу твоје фамилије
Делимо шамаре и за оне најмирније
Није, није, није то бес ни хејт, није, није
Брате лош пријем!
Не чујем репере у микрофоне прде
Песме су им ђубре преко монитора смрде
Рефрен (Демонио):
Кажи ко, ко, ко, Булевар!
Кажи!
Кажи ко, ко, колко треба!
Строфа #2 (Фурио Ђунта):
Кажи кокошко ко је фаца
Ко ко да, плитка си као тацна
Имаш клику а клика као спику
Обраћаш се мени чујем само кукурику
Пољем се шири мирис јоргована,
Неписмених лопова, осталих гована
Пољем се шири мирис тамјана
Усијано тло ко Копакабана
Треба ти фришка доза алкалоида
Па као Астерикс идеш до сеоског друида
Моје име у спреју се смеши са црвеног зида
Трипујеш живот, причу са целоулоида
Ја сам Фурио Ђандуја повлака лирички гигант
Рима клизи ко по твом каналу лубрикант
Смислим тај флоу, чупри смисли интригант
Срање је свеже, тазе, рима је пикант
Строфа #3 (Мали Мире):
Препознатљив флоу, питају ко је то
Кажи ми колко, где, за колко
Ко то вози Ролс Ројс док шљакам ко коњ
Од мрака до мрака, баратам парама добро
Ја хаслам са будалама кроз ноћ
Корачам старим стазама, то давно је прошло
Иде баба на прозор, виче бараба, олош
А када набавим аванс, стижем таман на ајвар
Ја знам за бон тон, када ми послужи бон бон
Имам дупли пар чарапа и ранац са бомбом
Знам мама ми је рекла буди добар и фин
Сваког дана авантура као да сам Тин Тин
Цим цим, додај дим, када прођем Булеваром
Клинци блеје по старом, старе протуве са пљоском
У школском оно основно је просто
Све остало је пословно - добродошо