Svako jutro kad se sjećam,
sjećam se tog kako sam te volio,
a nisam te uzeo za ženu,
Svako jutro ću si predbacivati,
kako je to bilo kukavički,
kad na svom putu nisam podignuo tvoj dragi kamen,
I od tih vremena tapkam u mraku,
skitam se po toj cesti.
Ljubavi, jedina ljubavi...
Svako jutro kad se sjećam,
sjećam se tog kako sam te volio,
a nisam te uzeo za ženu,
Svako jutro ću se proklinjati,
Ja budala, ja luđak,
Tko će vratiti moje noge na zemlju,
tko će to za mene napraviti ako nećeš ti?
Jedno jutro kad se sjetiš,
pošalji mi, molim te, adresu,
da otjeraš moje noćne more,
da se prestanem tresti od straha za tebe.
Obećavam da u budućem životu,
istu grešku neću ponoviti.
Želiš li to ili ne, ja naći ću te,
i podignut ću tvoj dragi kamen.
Ljubavi, jedina ljubavi...
Svako jutro kad se sjećam,
sjećam se tog kako sam te volio,
a nisam te uzeo za ženu,
Svako jutro ću se proklinjati,
Ja budala, ja luđak,
Tko će vratiti moje noge na zemlju,
tko će to za mene napraviti ako nećeš ti?
Sva moja jutra su prazna,
i neće dočekati sretan završetak priče,
priče jedne stare budale
koji je nježnost prodao za ponos.
Ljubavi, jedina ljubavi...
Obećavam da u budućem životu, istu grešku neću ponoviti,
Želiš li to ili ne, ja naći ću te,
i podignut ću tvoj dragi kamen.
Ja budala, ja luđak.
Tko će vratiti moje noge na zemlju,
tko će to za mene napraviti ako nećeš ti?
Tko će to za mene napraviti ako nećeš ti?