Затворених очију,
Право у провалију између нас,
Падам понизно доле, до дна,
У чему је, реци ми, моја кривица?
Ко смо ми сад једно другом?
Лаж, позиви, и све у круг,
Правим се да те више
Не волим. Не волим...
Рефрен:
А да иде дођавола љубав?
Све разумем, али се опет заљубљујем у тебе!
А да иде дођавола љубав?
Све је добро, држи се,
Скидај се, лези, кад си већ дошао!
Поноћ, кафа, цигарете,
Не знам с ким си, где си.
Љубомора као електрошок,
Рањава и обара с ногу.
Срце можда враћам – Не могу да ходам по ивици.
Како да те заборавим,
Узмем, обришем и престанем да волим?
Престанем да волим...
Рефрен:
А да иде дођавола љубав?
Све разумем, али се опет заљубљујем у тебе!
А да иде дођавола љубав?
Све је добро, држи се,
Скидај се, лези, кад си већ дошао!
Кад си већ дошао.
Једноставно тако је испало. Не знам с ким си, где си, како,
И колико је пољубаца на твојим уснама...
Колико сам само ноћи лудела у тами,
А данас ти говорим:
Рефрен:
А да иде дођавола љубав?
Све разумем, али се опет заљубљујем у тебе!
А да иде дођавола љубав?
Све је добро, држи се,
Скидај се, лези, кад си већ дошао!
Кад си већ дошао...
Кад си већ дошао...