Letim u snu,
idem ploveci u zivotu.
Danas poklanjam sebi ovaj nov dan,
da, da, mesec me uvek vodi.
Ne razumem uvek sadasnjost,
ali joj trazim izlaz.
Bolje biti ranjen, nego odsutan.
Bolje sanjati, nego se prepustiti sreci.
Bolji je zivot kada se oseca.
Ako me gledas, znam da ces me desifrovati.
Ako te gledam i ja cu to uraditi.
Znas dobro, ovaj put je kao knjiga otvorena.
I ako je danas
poslednji dan mog zivota,
zivote moj, sve cu dati.
Budimo jedno, hodajmo svetom,
ne postoji nista sto ne mozemo zajedno.
Hodajmo putem,
prateci samo horizont.
Nosim u mojim ocima melanholiju,
da, da, mesec me uvek vodi.
Ja znam da imas drugi zivot,
ja imam moj.
Svi imamo u zivotu
otvorenu neku ranu.
Ponekad idemo kroz zivot
trazeci izlaze.
Bolje sanjati, nego se prepustiti sreci.
Bolji je zivot kada se oseca.
I ako je danas
poslednji dan mog zivota,
zivote moj, sve cu dati.
Budimo jedno, hodajmo svetom,
ne postoji nista sto ne mozemo zajedno.
Dajes svetlost mom zivotu,
kada me gledas, ti me obasjas.
Za ostatak mojih dana
nema rezova i lecis moj zivot.
Ako me gledas, znam da ces me desifrovati.
Ako te gledam i ja cu to uraditi.
Znas dobro, ovaj put je kao knjiga otvorena.
Dajes svetlost mom zivotu,
kada me gledas, ti me obasjas.
Za ostatak mojih dana
nema rezova i lecis moj zivot.
I ako je danas
poslednji dan mog zivota,
zivote moj, sve cu dati.
Budimo jedno, hodajmo svetom,
ne postoji nista sto ne mozemo zajedno.
Ako me gledas, znam da ces me desifrovati.
Ako te gledam i ja cu to uraditi.
Znas dobro, ovaj put je kao knjiga otvorena.
I ako je danas
poslednji dan mog zivota,
zivote moj, sve cu dati.
Budimo jedno, hodajmo svetom,
ne postoji nista sto ne mozemo zajedno.
Zajedno!