(Џулија)
Када лишће мења боју од зелене ка смеђој (Када лишће вене)
А јесење сенке почну да падају
(Џулија)
И оставе на земљи простирку
На којој смо лежали.
(Џулија)
Када зима остави огољено грање
И ледени ветрови заледе ваздух
(О, Џулија)
Залеђени снег се свуда простире
Драга моја, хоћемо ли ми и даље бити ту?
(О, Џулија)
(Џулија)
Када пролеће радосно крене на пут
И све поново постане ново
Хоће ли све поново бити исто
Хоћемо ли ми и даље бити ту?
(О, Џулија)
И лишће прелази из зелене у смеђу боју
А јесење сенке почну да падају
(Џулија)
И оставе на земљи простирку
На којој смо лежали.
(Џулија)
Када зима остави огољено грање
И ледени ветрови заледе ваздух
(О, Џулија)
Залеђени снег се свуда простире
Драга моја, хоћемо ли ми и даље бити ту?
(О, Џулија)
(Џулија)
Хоћемо ли ми и даље бити ту?
Хоћемо ли ми и даље бити ту?
(Џулија)
Хоћемо ли ми и даље бити ту?
Хоћемо ли, хоћемо ли, хоћемо ли?
Хоћемо ли, хоћемо ли?
(Џулија)
Хоћемо ли, хоћемо ли?
(Џулија)
Хоћемо ли, хоћемо ли?
Хоћемо ли ми и даље бити ту?
Хоћемо ли, хоћемо ли?
Хоћемо ли ми и даље бити ту?
(Џулија)
Хоћемо ли
Хоћемо ли бити ту?
Хоћемо ли, хоћемо ли?
Хоћемо ли ми и даље бити ту?
Хоћемо ли?
Хоћемо ли ми и даље бити ту?