Kad bih bila lepša i malo pametnija
Kad bih bila posebna, kad bih bila kao iz časopisa
Imala bih hrabrosti da prođem kroz vagon
I pitam te ko si
Sedaš ispred mene I ni ne zamišljaš
Da zbog tebe nosim svoju najlepšu suknju
I kad te vidim da zevaš prema staklu
Prošire se moje zenice
Odjednom me gledaš
Gledam te I uzdišeš
Ja zatvaram oči
I sklanjaš pogled
Jedva da dišem
Postajem malena
I počinjem da drhtim
I tako prolaze dani, od ponedeljka do petka
Kao laste u Bekerovoj pesmi
Od stanice do stanice, ti I ja jedno naspram drugog
I tu dolazi tišina
Odjednom me gledaš
Gledam te I uzdišeš
Ja zatvaram oči
I sklanjaš pogled
Jedva da dišem
Postajem malena
I počinjem da drhtim
I onda se desi, bude se moje usne
Izgovaram tvoje ime zamuckujući
Pretpostavljam da misliš kako glupa devojka
I želim da umrem
Ali vreme se zaustavlja
I približavaš se govoreći
Ja te ni ne poznajem a već si mi falila
Svakog jutra preskačem direktni I biram ovaj voz
I evo stižemo, moj život se promenio
Kako poseban dan, ovaj 11. mart
Uzimaš me za ruku I dolazimo do tunela
Koji gasi svetlo
Pronalazim ti lice
Pomoću svojih ruku
Postajem hrabra I ljubim te u usta
Kažeš da me voliš
I ja ti poklanjam poslednji dah svog srca