Journeyman [Serbian translation]

Od crvenog neba istoka, do svitanja na zapadu

Varali smo smrt i ona je nas

Ali to beše samo san, koji govori

Da smo usnuli i da zanavek sanjamo

I samo delići ostaju od sećanja

I senke koje načinismo rukama

Teška siva, od koje nastaju sve boje zore

Da li će Najamniku ovaj dan biti poslednji?

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Ali sećanje ostaje

O proteklim godinama, ne tako čudnim

Zime su nam kao tihi pokrov

U treptaju oka dan

Odnese maglu

I zimski san nije jedini

U životu možete izabrati potištenost

I senke koje načinite rukama

Ako se okrenete svetlosti što gori u noći

Onda je ovaj Najamnikov dan počeo

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

(Poštedite sebi život i umesto sebe uništavajte vreme.)

U životu možete izabrati potištenost

I senke koje načinite rukama

Ako se okrenete svetlosti što gori u noći

Onda je dan vašem Najamniku počeo

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti

Znam šta želim, kažem šta želim

I niko mi to ne može oduzeti